Razvoj Android aplikacija
Fakultet Organizacionih Nauka, 5.5.2010. sala 015 u 20hPrijave će biti otvorene od 1. Maja.
Obaveštenja
Na predavanju će biti reči o osnovnim konceptima razvoja aplikacija za Android platformu, od podešavanja okruženja, preko API-ja, do postavljanja aplikacija na Android market. Predavači su članovi tima koji je osvojio Zlatnu nagradu na Vip Android Challenge takmičenju sa aplikacijom "Cepelin".
Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane studente, a biće održano u Amfiteatru 015 sa početkom u 20 časova.
Slatki Android
Od početne verzije nastale 2008. godine, Android je pretrpeo nekoliko izmena.
Prva zvanična dopuna originalnog Androida lansirana je 30. aprila 2009. sa oznakom 1.5 i nadimkom “Cupcake”. “Cupcake” donosi izmene u pogledu Bluetooth funkcija, mogućnosti upload-a multimedijalnih sadržaja na YouTube i Picasu, nove widget-e, vizuelna poboljšanja, kao i “copy-paste” i “autocomlete” opciju...
“Donut” izdanje (15. Septembar 2009.) se pojavljuje sa značajno razvijenim Android marketom (on-the-air katalogom aplikacija), “text-to-speech“ opcijom, unapređenom “Voice search” opcijom, integrisanom kamerom, kamkoderom, interfejsom za galeriju...
“Eclair”, kao 2.0 verzija, od 26. oktobra 2009. donosi veću brzinu hardvera, podršku za ekrane različite veličine i rezolucije, unapređen korisnički interfejs (UI), novi browser UI i podršku za HTML5, unapređene Google mape 3.1.2, “Microsoft Exchange” podršku i još mnogo korisnih poboljšanja i dodataka.
Sledeća verzija nosiće naziv “FroYo” i prema najavama VP of engineering for Google, Andy Rubinsa, između ostalog će sadržati punu flash podršku. Dok ovo pišem, na Internetu se šire glasine da će tokom sledećeg meseca izaći “Ledeni jogurt” sa podrškom za FM radio, automatskim update-om aplikacija, “just-in-time” kompajlerom...
Nakon “FroYo” sledeći update baziran na Linux Kernelu 2.6.33 ili 34 nosiće naziv “Gingerbread”.
Kakve “slatke muke” očekuju Android u narednom periodu možemo samo da nagađamo! Ako je ovaj tekst probudio vaš apetit, dalje informacije možete naći na zvaničnom Android Development sajtu.
Android OS
Android je operativni sistem ili, preciznije rečeno, niz softverskih podsistema koji su potrebni da obezbede kompletno funkcionalno rešenje - proizvod ili servis. Ovaj operativni sistem zasniva se na modifikovanoj verziji Linux kernela (verzija 2.6), koji je pravi primer besplatnog open-source softvera koji razvijaju developeri širom sveta. Pošto je Android otvorena platforma, predstavlja suprotnost operativnim sistemima kao što su Windows Mobile, Palm OS i Symbian.
U početku, razvoj ovog operativnog sistema vodila je mala firma - Android inc. Uvidevši potencijal Androida, svestan trendova u oblasti mobilnog računarstva, nju je kasnije kupio Google, a na kraju OHA (Open Handset Aliance). OHA je veliki konzorcijum 65 kompanija posvećenih razvoju otvorenih standarda (open standards) za mobilne uređaje, osnovan 2007. godine. Iste godine je najavljen i Android OS. Prvi telefon sa Android operativnim sistemom bio je HTC smartphone (oktobar 2008. u SAD i početkom 2009 u Nemačkoj)..16. februara 2010. godine, Google je izjavio da se svakog dana pošalje po 60,000 mobilnih telefona sa Android operativnim sistemom.
Veći deo koda Androida izdat je pod Appache licencom. Softverski inženjeri mogu pisati kod u programskom jeziku Java, kojim mogu kontrolisati uređaje sa Android operativnim sistemom preko Java biblioteka koje je razvio Google. Zvaničan plugin obezbeđen je za Eclipse IDE, a moguće je nabaviti Android SDK za Windows, Linux i MacOS. Bitno je napomenuti da Android ne odvaja osnovne aplikacije od third-party aplikacija. Sve Android aplikacije se mogu podesiti da imaju jednak pristup sposobnostima telefona, što inženjerima pruža širok spektar servisa.
Radi promocije Android operativnog sistema, širom sveta organizovano je nekoliko takmičenja u razvoju aplikacija za ovu platformu. Prvi Google Android Developer Challenge počeo je u aprilu 2008. godine, gde su programeri motivisani da predstave i implementiraju svoje ideje. Rezultat je bio 1800 prijavljenih rešenja, od kojih je prvih 50 istaknuto, a najboljih 20 nagrađeno. Ove izvrsne Android aplikacije uključivale su kombinaciju Google Maps, GPS uređaja i baze podataka, a bavile su se realnim problemima u taksi saobraćaju, poređenjem cenama u prodavnicama, itd...
Glavni konkurent Android operativnom na tržištu pametnih telefona sistemu je svakako iPhone OS, sa svojih 55% udela na tržištu u SAD. Relevantan je naravno i BlackBerry OS.Takođe, svetski softverski gigant Microsoft zahteva udeo u zaradi ostvarenoj telefonima sa Android operativnim sistemom, s obzirom na patente, koje je HTC pristao da plati. Stav Financial Times-a je da će HTC u sledećem periodu povećati svoju zaradu za skoro 50%, dugujući ovo povećanje upravo Androidu.
Pregledom karakteristika Android OS, može se zaključiti da mu fali elegancija iPhone OS. Dodatna prednost rivalu je što Android dolazi u velikom broju verzija, što je za prosečnog korisnika zbunjujuće. Međutim, korist od toga što je Android dostupan na velikom broju uređaja i što nudi ekstremnu kastomizaciju je nešto čemu se ni jedan rival ne može približiti. Android OS se sprema da izvrši migraciju sa mobilnih telefona na netbook-ove. Postoje indicije da će prvi netbook sa Android operativnim sistemom biti marke Asus. Iako Android svakako neće pokoriti standardne operativne sisteme za ove uređaje, sigurno je da će postati jedno pouzdano rešenje.
Za dodatne informacije o Android operativnom sistemu, predlažemo link na Wikipediji. Za šire upoznavanje sa platformom iz više aspekata, predlažemo oficijelni sajt: http://www.android.com/.